Veca slika radne povrsine Linuxa

Krajem avgusta 1991, student iz Finske, Linus Torvalds, na konferencijsku grupu comp.os.minix, poslao je poruku sa sledećim sadržajem:

Hello everybody out there using minix - I'm doing a (free) operating system (just a
hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones.

Pozdrav svima koji koristite Minix – Pravim (slobodan) operativni sistem (samo hobi,
neće postati značajan i profesionalan kao GNU) za 386 (486) AT klonove.

 Linus Torvalds je svoj operativni sistem napravio na osnovu operativnog sistema

Minix, mini verzije Unixa, promenivši je, da bi je prilagodio svojim potrebama. Do sredine 1993. njegov sistem se veoma udaljio od Minix korena, i postao je samostalna i veoma upotrebljiva verzija Unix-a. Linusov operativni sistem i entuzijazam su prihvatili programeri sirom celog sveta, te se novi operativni sistem raširio po celom svetu, postavši operativni sistem sa najbržim razvojem. Danas u svetu postoji preko 80 poznatih distribucija Linux-a, s time da se njihov broj stalno povećava. Najveći uticaj na razvoj Linux-a ima, naravno, Internet, preko kog je omogućena saradnja programera iz celoga sveta.

Distribuiranje operativnog sistema Linux, u svetu, podleze sledecim pravilima: - Linux operativni sistem i software za Linux, mozete slobodno kopirati i distribuirati, i to možete naplaćivati, - svako kome distribuirate Linux (i software za Linux) ima pravo da kopije besplatno daje nekom drugom, - uz distribucjiu Linux-a morate da distribuirate i izvorni kod, ili da ga učinite dostupnim samo za troškove presnimavanja.

Ideja je u tome da je programerima dopušteno da distribuiraju kopije, i da se ohrabruju u tome, a da se usluge održavanja naplaćuju, sve dok sam software ostane potpuno slobodno dostupan.

To je, takoñe još jedna karakteristika Linux-a koja ga je učinila popularnim, i koja je omogućila njegov izuzetno brz razvoj, i koja ga je stavila rame uz rame sa “najpopularnijim” operativnim sistemom današnjice – Microsoft Windows-om. Sam Linux je, dakle, verzija Unix-a. Preuzeo je sve njegove dobre osobine, i dobio neke nove. I praktično, svi programi koji su pisani za UNIX, izvršavaće se i na Linuxu bez problema.

1.Osnovne komponente operativnog sistema Linux-

Linux se sastoji iz dve osnovne komponente: 1. kernel-a, ili takozvanog jezgra sistema, i 2. shell-a, ili takozvane školjke sistema. Kernel je jezgro celog sistema. Ono kontroliše pristup kompletnom kompjuterovom hardware-u, rasopred rada procesa, organizaciju memorije, datoteka i raspodelu sistemskih resursa.

Shell je komandni interfejs, koji interpretira ulazne podatke i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine kernel sistema. Svaki korisnik, uključivanjem u sistem započinje svoj shell proces, pomoću kog može da aktivira svoje shell komande i programe. Postoji nekoliko shell-ova, od kojih su najpoznatiji Bash, Bash New, Bourne, Bourne Again, Korn i C.

Početak rada u Linux-u

1.Logovanje na sistem-

Pošto je Linux zamišljen kao višekorisnički operativni sistem, prvo sto se vrši pri pokretanju sistema je, naravno, logovanje. Nakon boot-ovanja Linux-a, na ekranu se pojavljuje poruka nalik na sledecu:

Red Hat Linux release 7.1 (Seawolf) Kernel 2.4.10-2smp on a 2-processor i686 localhost login:

Poruka varira od distribucije Linux-a koju koristite, ali je u sustini ovog oblika. Logujte se pod korisničkim imenom root, a kao password unesite šifru koju ste definisali priilkom instalacije.

2.Dobro došli u Linux!-

Linux je, dakle, namenjen za višekorisničko, mrežno okruženje. Osnovni korisnik je root. Root korisnik je, znači, administrator sistema, osoba koja ima nadležnost za sistem i koja je odgovorna za njegovo održavanje i pravilno funkcionisanje. Takodje, root ima pravo pristupa svim direktorijumima i svim fajlovima na sistemu. Kada smo logovani kao root korisnik, moramo biti veoma oprezni, jer nepažljivim rukovanjem možemo ostetiti sistem.

Nakon uspešno izvršenog logovanja, vidimo komandnu liniju, na kojoj piše: [root@localhost /root]#

Naziv root je naziv korisničkog naloga pod kojim smo trenutno logovani (ime korisnika). Naziv localhost je naziv kompjutera za kojim radite. Trenutno ste u direktorijumu /root. Znači, korisnik root se nalazi na računaru čiji je naziv localhost, i trenutno je u direktorijumu /root. Linux omogućava upotrebu tri vrste datoteka: direktorijumi, obične datoteke i specijalne datoteke, koje su organizovane na principu stabla. Osnovu tog stabla čini root direktorijum (root = koren). Uočite razliku izmedju root korisnika i root direktorijuma!

Još jedna od karakteristika Linux-a je da Linux, particije na eksternim ureñajima (npr. na hard disku) tretira kao direktorijume. To omogućava da se razni direktorijumi nalaze na različitim ureñajima, bez narušavanja stabilnosti sistema. Zato se nemojte zbuniti ako poistovetimo direktorijume i particije.

3.Najvažniji direktorijumi u operativnom sistemu Linux su:-

/ – ovo je root particija (ili direktorijum) se nalazi na vrhu hijerarhije fajl sistema. Montira se automatski, tokom podizanja sitema, i ne može se demontirati. Svi drugi fajl sistemi se montiraju ispod korenskog direktorijuma. Particija / (root) mora da bude dovoljno velika da sadrži: informaciju za dizanje sistema, jezgro UNIX-a, koje se može podići, i kopiju jezgra za slučaj da se glavno jezgro ošteti, sve konfiguracione fajlove za lokalni sistem, koji se obično, nalaze na direktorijumu /etc, sve nezavisne programe, kao što su dijagnostički programi, koji bi mogli da se izvršavaju umesto operativnog sistema.

Ova particija se obično smešta na prvi deo diska, koji se zove 0, ili samo Deo (Part). Važna napomena: obavezno uočite razliku izmedju root korisnika, root direktorijuma root korisnika i root particije.

/swap – standardno je da se ovoj particiji dodeljuje duplo više prostora nego što ima instaliranog RAM-a. Količinu iskorišćenog prostora pratimo pomoću natredbe pstat, ili swap. Ako niste rezervisali dovoljno prostora, vecina UNIX sistema podržava dodeljivanja prostora swap-u, i u toku rada sistema naredbama swapon, ili swap.

/usr – ova particija sadrži ostatak operativnog sistema i alate. Mora biti dovoljno velika da prihvati sve pakete koje ste odabrali da instalirate, kada ste ranije pravili listu.

Ako nameravate da u ovoj particiji instalirate lokalne aplikacije , ili aplikacije trećih lica, treba da bude dovoljno prostora za njih. Pregled ostalih direktorijuma:

/usr/local/bin – sadrži lokalno instalirane sistemske programe i komande

/var – ova particija sadrži spool direktorijume, koji se koriste za formiranje redova fajlova za štampanje i elektronsku poštu, kao i dnevnika (log fajlova), koji su jedinstveni za sistem. Ona, takoñe sadrži /var/tmp direktorijum, koji se koristi za veće privremene fajlove. Svaki sistem, čak i klijent bez diska, zahteva sopstveni fajl sistem var. Ne može se deliti izmeñu sistema. Njegovi poddirektorijumi se mogu deliti, kao npr. /var/news. Oni se montiraju preko fajl sistema var, kada je on već montiran. Ako ne štampate veoma velike fajove, prihvatite veličinu particije koja se predlaže u napomenama za vaše izdanje.

/var/adm – sadrži razne fajlove koji su od koristi za sistem administratora, kao npr. log fajlovi, sa zapisima o funkcionisanju programa, i eventualnim greškama

/var/spool – sadrži fajlove koji su u vezi sa drugim programima

/var/spool/mail – folder koji sadrži elektronsku poštu, za sve korisnike

/var/spool/news – folder koji sadrži poruke iz konferencijskih grupa

/home -veliki privremeni fajlovi se smeštaju na /var/tmp, ali se mnogo privremenih fajlova ostavlja i na /tmp, pa treba da vodite računa da koren fajl sistema ne ostane bez slobodnog prostora. Ako su Vaši korisnici, uglavnom korisnici aplikacija, za ovu particiju je dovoljno 50-100 megabajta. Ako su napredni korisnici, ili projektanti, bolje je 100 do 200 MB. Ako na sistemu ima vise od 10 istovremenih korisnika, razmislite da udvosrtučite ovaj deo.

4.Help sistem Linux-a-

Jedna od komandi koje ćete najćešće koristiti je komanda man, koja služi za prikazivanje Manual Pages-a koje su vezane za željenu komandu. Manual Pages je vrsta help sistema koji se koristi u Linux-u. Sintaksa ove komande je man

Primer: man cd

Jos jedna mogućnost dobijanja uputstava za korišćenje komandi je dodavanje argumenta –help iza naziva neke komande.

Probajte: cd –help

Predjite u korenski direktorijum upotrebom komande cd / Da bi ste dobili spisak svih fajlova i foldera u direktorijumu u kom se trenutno nalazite, upotrebite komandu ls, koja je ekvivalentna DOS-ovoj komandi dir. Pregledajmo sadržaj trenutnog direktorijuma. Unesimo komandu ls. Jedan od argumenata koji najčešće idu uz ovu komandu je –l. Time dobijate spisak svih datoteka u tekućem folderu, kako standardnih, tako i sakrivenih (hidden).

Uočavate da skrivene datoteke imaju ispred svog naziva znak tačka ( . ). Upotrebom argumenta –al dobijate spisak svih datoteka, zajedno sa njihovim karakteristikama.

ls –al

Pregledajte sadržaj korenskog direktorijuma sa ls –al, i uočimo neke od upravo navedenih direktorijuma.

Uočite još jednu mogućnost komande ls, za pregled sadržaja željenog direktorijuma. Pregledajte sadržaj direktorijuma /etc sa ls /etc.

Takodje, uočite da Linux, za razliku od DOS-a i Windows-a, pravi razliku izmedju velikih i malih slova. Za Linux su test i Test dve različite datoteke. Za brisanje fajlova koristite komandu rm. Budite veoma oprezni sa upotrebom ove komande, jer se obrisani fajlovi ne mogu vratiti.

Objasnićemo način kreiranja novih direktorijuma. Za njihovo kreiranje koristimo komandu mkdir.

Izgled komande je sledeći: mkdir

Novi direktorijum možemo kreirati u root direktorijumu, komandom mkdir, kojoj je pridružen slash znak (/):

mkdir /

Novi direktorijum možemo kreirati i u okviru nekog drugog, već postojećeg direktorijuma: mkdir /root/

Direktorujum uklanjamo pomoću komande rmdir. Da bi ste obrisali direktorijum, morate prethodno obrisati njegov sadržaj.

Nazad