Differences

This shows you the differences between two versions of the page.

@@ Line 1: / Line 1: @@
+====Osnove Linuxa====
+{{:ubuntu.png|}}
+Krajem avgusta 1991, student iz Finske, Linus Torvalds, na konferencijsku grupu
+comp.os.minix, poslao je poruku sa sledećim sadržajem:
+  Hello everybody out there using minix - I'm doing a (free) operating system (just a
+  hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones.
+  Pozdrav svima koji koristite Minix – Pravim (slobodan) operativni sistem (samo hobi,
+  neće postati značajan i profesionalan kao GNU) za 386 (486) AT klonove.
+Linus Torvalds je svoj operativni sistem napravio na osnovu operativnog sistema
+Minix, mini verzije Unixa, promenivši je, da bi je prilagodio svojim potrebama. Do
+sredine 1993. njegov sistem se veoma udaljio od Minix korena, i postao je samostalna
+i veoma upotrebljiva verzija Unix-a. Linusov operativni sistem i entuzijazam su
+prihvatili programeri sirom celog sveta, te se novi operativni sistem raširio po celom
+svetu, postavši operativni sistem sa najbržim razvojem. Danas u svetu postoji preko
+poznatih distribucija Linux-a, s time da se njihov broj stalno povećava. Najveći
+uticaj na razvoj Linux-a ima, naravno, Internet, preko kog je omogućena saradnja
+programera iz celoga sveta.
+Distribuiranje operativnog sistema Linux, u svetu, podleze sledecim pravilima: -
+Linux operativni sistem i software za Linux, mozete slobodno kopirati i distribuirati, i
+to možete naplaćivati, - svako kome distribuirate Linux (i software za Linux) ima
+pravo da kopije besplatno daje nekom drugom, - uz distribucjiu Linux-a morate da
+distribuirate i izvorni kod, ili da ga učinite dostupnim samo za troškove
+presnimavanja.
+Ideja je u tome da je programerima dopušteno da distribuiraju kopije, i da se
+ohrabruju u tome, a da se usluge održavanja naplaćuju, sve dok sam software ostane
+potpuno slobodno dostupan.
+To je, takoñe još jedna karakteristika Linux-a koja ga je učinila popularnim, i koja je
+omogućila njegov izuzetno brz razvoj, i koja ga je stavila rame uz rame sa
+"najpopularnijim" operativnim sistemom današnjice – Microsoft Windows-om.
+Sam Linux je, dakle, verzija Unix-a. Preuzeo je sve njegove dobre osobine, i dobio
+neke nove. I praktično, svi programi koji su pisani za UNIX, izvršavaće se i na Linuxu
+bez problema.
+**1.**//Osnovne komponente operativnog sistema Linux//-
+Linux se sastoji iz dve osnovne komponente: 1. kernel-a, ili takozvanog jezgra
+sistema, i 2. shell-a, ili takozvane školjke sistema.
+Kernel je jezgro celog sistema. Ono kontroliše pristup kompletnom kompjuterovom
+hardware-u, rasopred rada procesa, organizaciju memorije, datoteka i raspodelu
+sistemskih resursa.
+Shell je komandni interfejs, koji interpretira ulazne podatke i aktivira odgovarajuće
+sistemske programe koji čine kernel sistema. Svaki korisnik, uključivanjem u sistem
+započinje svoj shell proces, pomoću kog može da aktivira svoje shell komande i
+programe. Postoji nekoliko shell-ova, od kojih su najpoznatiji Bash, Bash New,
+Bourne, Bourne Again, Korn i C.
+**__Početak rada u Linux-u__**
+**1.**//Logovanje na sistem//-
+Pošto je Linux zamišljen kao višekorisnički operativni sistem, prvo sto se vrši pri
+pokretanju sistema je, naravno, logovanje. Nakon boot-ovanja Linux-a, na ekranu se
+pojavljuje poruka nalik na sledecu:
+Red Hat Linux release 7.1 (Seawolf) Kernel 2.4.10-2smp on a 2-processor i686
+localhost login:
+Poruka varira od distribucije Linux-a koju koristite, ali je u sustini ovog oblika.
+Logujte se pod korisničkim imenom root, a kao password unesite šifru koju ste
+definisali priilkom instalacije.
+**2.**//Dobro došli u Linux!//-
+Linux je, dakle, namenjen za višekorisničko, mrežno okruženje. Osnovni korisnik je
+root. Root korisnik je, znači, administrator sistema, osoba koja ima nadležnost za
+sistem i koja je odgovorna za njegovo održavanje i pravilno funkcionisanje. Takodje,
+root ima pravo pristupa svim direktorijumima i svim fajlovima na sistemu.
+Kada smo logovani kao root korisnik, moramo biti veoma oprezni, jer nepažljivim
+rukovanjem možemo ostetiti sistem.
+Nakon uspešno izvršenog logovanja, vidimo komandnu liniju, na kojoj piše:
+//[root@localhost /root]#//
+Naziv root je naziv korisničkog naloga pod kojim smo trenutno logovani (ime
+korisnika). Naziv localhost je naziv kompjutera za kojim radite. Trenutno ste u
+direktorijumu /root. Znači, korisnik root se nalazi na računaru čiji je naziv localhost, i
+trenutno je u direktorijumu /root. Linux omogućava upotrebu tri vrste datoteka:
+direktorijumi, obične datoteke i specijalne datoteke, koje su organizovane na principu
+stabla. Osnovu tog stabla čini root direktorijum (root = koren). Uočite razliku izmedju
+root korisnika i root direktorijuma!
+Još jedna od karakteristika Linux-a je da Linux, particije na eksternim ureñajima (npr.
+na hard disku) tretira kao direktorijume. To omogućava da se razni direktorijumi
+nalaze na različitim ureñajima, bez narušavanja stabilnosti sistema. Zato se nemojte
+zbuniti ako poistovetimo direktorijume i particije.
+**3.**//Najvažniji direktorijumi u operativnom sistemu Linux su://-
+/ – ovo je root particija (ili direktorijum) se nalazi na vrhu hijerarhije fajl sistema.
+Montira se automatski, tokom podizanja sitema, i ne može se demontirati. Svi drugi
+fajl sistemi se montiraju ispod korenskog direktorijuma.
+Particija / (root) mora da bude dovoljno velika da sadrži:
+informaciju za dizanje sistema, jezgro UNIX-a, koje se može podići, i kopiju jezgra za
+slučaj da se glavno jezgro ošteti, sve konfiguracione fajlove za lokalni sistem, koji se
+obično, nalaze na direktorijumu /etc, sve nezavisne programe, kao što su dijagnostički
+programi, koji bi mogli da se izvršavaju umesto operativnog sistema.
+Ova particija se obično smešta na prvi deo diska, koji se zove 0, ili samo Deo (Part).
+Važna napomena: obavezno uočite razliku izmedju root korisnika, root direktorijuma
+root korisnika i root particije.
+/**swap** – standardno je da se ovoj particiji dodeljuje duplo više prostora nego što ima
+instaliranog RAM-a. Količinu iskorišćenog prostora pratimo pomoću natredbe pstat,
+ili swap. Ako niste rezervisali dovoljno prostora, vecina UNIX sistema podržava
+dodeljivanja prostora swap-u, i u toku rada sistema naredbama swapon, ili swap.
+/**usr** – ova particija sadrži ostatak operativnog sistema i alate. Mora biti dovoljno
+velika da prihvati sve pakete koje ste odabrali da instalirate, kada ste ranije pravili
+listu.
+Ako nameravate da u ovoj particiji instalirate lokalne aplikacije , ili aplikacije trećih
+lica, treba da bude dovoljno prostora za njih.
+Pregled ostalih direktorijuma:
+/**usr**/**local**/**bin** – sadrži lokalno instalirane sistemske programe i komande
+/**var** – ova particija sadrži spool direktorijume, koji se koriste za formiranje redova
+fajlova za štampanje i elektronsku poštu, kao i dnevnika (log fajlova), koji su
+jedinstveni za sistem. Ona, takoñe sadrži /var/tmp direktorijum, koji se koristi za veće
+privremene fajlove. Svaki sistem, čak i klijent bez diska, zahteva sopstveni fajl sistem
+var. Ne može se deliti izmeñu sistema. Njegovi poddirektorijumi se mogu deliti, kao
+npr. /var/news. Oni se montiraju preko fajl sistema var, kada je on već montiran. Ako
+ne štampate veoma velike fajove, prihvatite veličinu particije koja se predlaže u
+napomenama za vaše izdanje.
+/**var**/**adm** – sadrži razne fajlove koji su od koristi za sistem administratora, kao npr.
+log fajlovi, sa zapisima o funkcionisanju programa, i eventualnim greškama
+/**var**/**spool** – sadrži fajlove koji su u vezi sa drugim programima
+/**var**/**spool**/**mail** – folder koji sadrži elektronsku poštu, za sve korisnike
+/**var**/**spool**/**news** – folder koji sadrži poruke iz konferencijskih grupa
+/**home** -veliki privremeni fajlovi se smeštaju na /var/tmp, ali se mnogo privremenih
+fajlova ostavlja i na /tmp, pa treba da vodite računa da koren fajl sistema ne ostane
+bez slobodnog prostora. Ako su Vaši korisnici, uglavnom korisnici aplikacija, za ovu
+particiju je dovoljno 50-100 megabajta. Ako su napredni korisnici, ili projektanti,
+bolje je 100 do 200 MB. Ako na sistemu ima vise od 10 istovremenih korisnika,
+razmislite da udvosrtučite ovaj deo.
+**4.**//Help sistem Linux-a//-
+Jedna od komandi koje ćete najćešće koristiti je komanda man, koja služi za
+prikazivanje Manual Pages-a koje su vezane za željenu komandu. Manual Pages je
+vrsta help sistema koji se koristi u Linux-u.
+Sintaksa ove komande je man
+Primer: **//man cd//**
+Jos jedna mogućnost dobijanja uputstava za korišćenje komandi je dodavanje
+argumenta --help iza naziva neke komande.
+Probajte: **//cd –help//**
+Predjite u korenski direktorijum upotrebom komande cd / Da bi ste dobili spisak svih
+fajlova i foldera u direktorijumu u kom se trenutno nalazite, upotrebite komandu ls,
+koja je ekvivalentna DOS-ovoj komandi dir. Pregledajmo sadržaj trenutnog
+direktorijuma. Unesimo komandu ls. Jedan od argumenata koji najčešće idu uz ovu
+komandu je –l. Time dobijate spisak svih datoteka u tekućem folderu, kako
+standardnih, tako i sakrivenih (hidden).
+Uočavate da skrivene datoteke imaju ispred svog naziva znak tačka ( . ). Upotrebom
+argumenta –al dobijate spisak svih datoteka, zajedno sa njihovim karakteristikama.
+**//ls –al//**
+Pregledajte sadržaj korenskog direktorijuma sa ls –al, i uočimo neke od upravo
+navedenih direktorijuma.
+Uočite još jednu mogućnost komande ls, za pregled sadržaja željenog direktorijuma.
+Pregledajte sadržaj direktorijuma /etc sa ls /etc.
+Takodje, uočite da Linux, za razliku od DOS-a i Windows-a, pravi razliku izmedju
+velikih i malih slova. Za Linux su test i Test dve različite datoteke.
+Za brisanje fajlova koristite komandu rm. Budite veoma oprezni sa upotrebom ove
+komande, jer se obrisani fajlovi ne mogu vratiti.
+Objasnićemo način kreiranja novih direktorijuma. Za njihovo kreiranje koristimo
+komandu mkdir.
+Izgled komande je sledeći: mkdir
+Novi direktorijum možemo kreirati u root direktorijumu, komandom mkdir, kojoj je
+pridružen slash znak (/):
+**//mkdir//** /
+Novi direktorijum možemo kreirati i u okviru nekog drugog, već postojećeg
+direktorijuma: mkdir /root/
+Direktorujum uklanjamo pomoću komande rmdir. Da bi ste obrisali direktorijum,
+morate prethodno obrisati njegov sadržaj.