STUDIJE IZ OBLASTI MATEMATIKE"Matematika i njen stil razmišljanja moraju postati sastavni deo opšte kulture savremenog čoveka, čoveka koji se obrazuje u današnjim školama, bez obzira da li će on vršiti posao koji koristi matematiku ili ne." ZAKLjUČAK KONFERENCIJE UNESCO–A O OBRAZOVANjU
Šta je matematika?
Iako su mnogi pokušavali da definišu šta je matematika, opšti stav je da je ni jedna definicija ne može potpuno opisati. Jedini put do odgovora na ovo pitanje jeste bavljenje matematikom. Recimo da je daleko od predstave koju većina ima – tehnika baratanja brojevima i ‘slovima’, tj. račun. Potpuno suprotan doživljaj imaju oni koji se njom bave. Oni će se složiti sa konstatacijom da je matematika univerzalni alat, primenljiviji od bilo kog drugog. Matematičari koriste brojeve i simbole u različite svrhe, od stvaranja novih teorija do prevođenja tehničkih problema u matematičke okvire.
STUDIJE IZ OBLASTI MATEMATIKE U
INSTITUTU ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU
Od školske 2008/2009. važe novi nastavni planovi usklađeni sa Bolonjskom deklaracijom. Bitne karakteristike novih studija su:
- obavezni predmeti pokrivaju znanja koja svaki matematičar mora da poseduje;
veliki broj izbornih predmeta nudi studentima mogućnost da jednim delom sami kreiraju studije prema svojim afinitetima;
- planovi su tako osmišljeni da je promena modula u toku studija moguća u bilo kom trenutku.
Osnovne akademske i diplomske – master studije su organizovane po modelu 3+2.
Osnovne akademske studije nemaju definisane module.
Studijski program na diplomskim akademskim – master studijama sadrži dva modula:
Odabrani modul određuje zvanje koje će student dobiti nakon završenih diplomskih akademskih – master studija.
Tip studija Zvanje Osnovne akademske (trogodišnje) Matematičar Diplomske akademske-master (dvogodišnje) Diplomirani matematičar – master – profesor matematike
Diplomirani matematičar – master – za teorijsku
matematiku sa primenama Doktorske akademske (trogodišnje) Doktor matematičkih nauka
Svaki od studijskih programa ima definisane obavezne i izborne predmete, koji u skladu sa svojom prirodom, mogu biti akademsko-opšteobrazovnog (AO), teorijsko-metodološkog (TM), naučno-stručnog (NS) i stručno-aplikativnog (SA) tipa. Svakom predmetu je dodeljena jedinstvena šifra (oznaka u tabelama Š).
Nastava je organizovana po semestrima (oznaka u tabelama S), pri čemu svaki predmet traje jedan semestar. Realizacija nastave se vrši kroz predavanja (p), vežbe (v), druge oblike aktivne nastave (don), a u završnom semestru master studija i kroz studijski istraživački rad (s).
Prijavljivanje izbornih predmeta se vrši po pravilu prilikom upisa odgovarajućeg semestra. Iz svake grupe izbornih predmeta student bira jedan ili više predmeta, vodeći računa da ukupan broj ESPB bodova u akademskoj godini bude 60.
Student koji nije uspešno savladao obavezni predmet do početka naredne školske godine, u narednoj školskoj godini upisuje (sluša i polaže) isti predmet. Student koji nije uspešno savladao izborni predmet, može ponovo da upiše isti, ili da se opredeli za drugi izborni predmet.
Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Da bi student položio ispit mora da osvoji najmanje 55 poena.
| "Matematika i njen stil razmišljanja moraju postati sastavni deo opšte kulture savremenog čoveka, čoveka koji se obrazuje u današnjim školama, bez obzira da li će on vršiti posao koji koristi matematiku ili ne." |
| ZAKLjUČAK KONFERENCIJE UNESCO–A O OBRAZOVANjU |
Šta je matematika?
INSTITUTU ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU
Od školske 2008/2009. važe novi nastavni planovi usklađeni sa Bolonjskom deklaracijom. Bitne karakteristike novih studija su:
- obavezni predmeti pokrivaju znanja koja svaki matematičar mora da poseduje;
veliki broj izbornih predmeta nudi studentima mogućnost da jednim delom sami kreiraju studije prema svojim afinitetima;
- planovi su tako osmišljeni da je promena modula u toku studija moguća u bilo kom trenutku.
Osnovne akademske i diplomske – master studije su organizovane po modelu 3+2.
Osnovne akademske studije nemaju definisane module.
Studijski program na diplomskim akademskim – master studijama sadrži dva modula:
Odabrani modul određuje zvanje koje će student dobiti nakon završenih diplomskih akademskih – master studija.
| Tip studija | Zvanje |
| Osnovne akademske (trogodišnje) | Matematičar |
| Diplomske akademske-master (dvogodišnje) | Diplomirani matematičar – master – profesor matematike Diplomirani matematičar – master – za teorijsku matematiku sa primenama |
| Doktorske akademske (trogodišnje) | Doktor matematičkih nauka |
Svaki od studijskih programa ima definisane obavezne i izborne predmete, koji u skladu sa svojom prirodom, mogu biti akademsko-opšteobrazovnog (AO), teorijsko-metodološkog (TM), naučno-stručnog (NS) i stručno-aplikativnog (SA) tipa. Svakom predmetu je dodeljena jedinstvena šifra (oznaka u tabelama Š).
Nastava je organizovana po semestrima (oznaka u tabelama S), pri čemu svaki predmet traje jedan semestar. Realizacija nastave se vrši kroz predavanja (p), vežbe (v), druge oblike aktivne nastave (don), a u završnom semestru master studija i kroz studijski istraživački rad (s).
Prijavljivanje izbornih predmeta se vrši po pravilu prilikom upisa odgovarajućeg semestra. Iz svake grupe izbornih predmeta student bira jedan ili više predmeta, vodeći računa da ukupan broj ESPB bodova u akademskoj godini bude 60.
Student koji nije uspešno savladao obavezni predmet do početka naredne školske godine, u narednoj školskoj godini upisuje (sluša i polaže) isti predmet. Student koji nije uspešno savladao izborni predmet, može ponovo da upiše isti, ili da se opredeli za drugi izborni predmet.
Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Da bi student položio ispit mora da osvoji najmanje 55 poena.
