Doktorske akademske

Doktorske akademske studije traju 3 godine (6 semestara). Za to vreme student treba da sakupi 180 ESPB bodova. Nakon osvojenih 180 ESPB bodova i odbranjene Doktorske disertacije, student stiče naučni naziv doktor matematičkih nauka.

UPIS

Na Doktorske akademske studije iz oblasti matematike mogu se upisati:

• magistri matematičkih nauka (VII2 stepen stručne spreme);
• specijalisti matematičkih nauka;
• studenti poslediplomskih (magistarskih ili specijalističkih) studija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, ako su na diplomskim studijama ostvarili procečnu ocenu ne manju od 8,00;
• lica sa završenim diplomskim akademskim studijama iz oblasti matematike obima 300 ESPB, sa prosečnom ocenom ne manjom od 8,00;
• lica sa završenim četvorogodišnjim diplomskim studijama iz oblasti matematike prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, koje odgovaraju obimu od 300 ESPB, ako su na diplomskim studijama ostvarili prosečnu ocenu ne manju od 8,00;
• lica sa završenim diplomskim akademskim studijama iz oblasti srodnih matematici sa prosečnom ocenom ne manjom od 8,00 (srodnost oblasti utvrđuje Veće katedre za matematiku i informatiku);
• lica koja su stekla ekvivalentno obrazovanje u inostranstvu (ako takvim licima srpski jezik nije maternji, neophodna je potvrda o znanju srpskog jezika koju izdaje odgovarajuća ustanova).

Prilikom konkurisanja za upis na  doktorske akademske studije matematike, uz svu neophodnu dokumentaciju student Studentskoj službi dostavlja i   saglasnost  nastavnika savetnika iz odgovarajuće uže naučne oblasti iz koje će raditi doktorsku disertaciju, na sledećem formularu

   Saglasnost nastavnika savetnika

Nastavnik savetnik pomaže studentu u sastavljanju kurikuluma doktorskih akademskih studija, uvodi ga u naučno-istraživački rad, daje uputstva pri  izboru naučne literature i prati njegov rad i dostignuća. 

Za upis na doktorske studije neophodno je poznavanje engleskog jezika čiju proveru vrši Prirodno-matematički fakultet. Studije se izvode na srpskom jeziku.

 Pravilnik o doktorskim akademskim studijama

Sadržaj prijemnog ispita za master i doktorske akademske studije matematike

PRIJEMNI ISPITI

UPUTSTVA ZA STUDENTE DOKTORSKIH STUDIJA 

Studijski program doktorskih akademskih studija matematike akreditovanih 2021. godine

Nastava na doktorskim akademskim studijama je organizovana po semestrima, pri čemu svaki predmet traje jedan semestar. Časovi aktivne nastave podeljeni su na časove predavanja (p) i studijskog istraživačkog rada (s). 

• Pozicije  Istraživački rad, Istraživački rad 1 i Istraživački rad 2 u studijskom programu podrazumevaju obavezu studenta da napiše jedan seminarski rad. Sadržaj predmeta odredjuje se za svakog kandidata posebno.  Nastavnik savetnik u skladu sa interesovanjima studenta  daje studentu temu za istraživački rad. Očekuje se da pored pregleda najznačajnijih rezultata i upoznavanja sa mogućnostima primene savremenih znanja iz oblasti istraživanja, student prepozna i ukaže na mogućnosti daljeg istraživanja u toj oblasti. Smatra se da je student uspešno obavio istraživački rad, kada nastavnik savetnik prihvati napisani seminarski rad.  
• Pozicije Seminar 1 i Seminar 2 u studijskom programu podrazumevaju obavezu studenta da na osnovu napisanog seminarskog rada čiji je sadržaj odredjen temom Istraživačkog rada 1, odnosno  Istraživačkog rada 2,   pripremi i održi bar jedno predavanje (minimalno 45 minuta) u Institutu za matematiku i informatiku na srpskom jeziku (Seminar 1), odnosno engleskom jeziku (Seminar 2). Potvrdu uspešno obavljenog Seminara 1 i Seminara 2 daje nastavnik savetnik. 
• Pozicija Doktorska disertacija – teorijske osnove je kvalifikacioni  ispit kandidata za izradu doktorske disertacije.  Svrha ovog ispita je da student pokaže visok nivo razumevanja oblasti iz koje će raditi Doktorsku disertaciju.   Sadržaj se formira posebno za svakog kandidata prema potrebama daljeg rada. Predvidja se da nastavnik savetnik napravi program rada za svog kandidata, sa odgovarajućom literaturom. Student ima obavezu da napiše jedan seminarski rad i da ga odbrani pred tročlanom komisijom koju odredjuje Veće katedre Instituta za matematiku i informatiku. 
• Pozicija Doktorska disertacija – naučno-istraživački rad 1  podrazumeva samostalni rad studenta na rešavanju otvorenih problema koji će biti uključeni u Doktorsku disertaciju. O dobijenim rezultatima  student u pisanoj formi izveštava svog nastavnika savetnika ili mentora, koji daje ocenu o njihovoj ispravnosti. Ukoliko je ocena nastavnika savetnika ili mentora pozitivna, smatra se da je student položio ovaj ispit. 
• Pozicija Doktorska disertacija – naučno-istraživački rad  2 podrazumeva da dobijene rezultate student pripremi za publikovanje u časopisu  na engleskom jeziku sa recenzijom.  Sabmitovanjem rada za publikovanje smatra se da je student položio ovaj ispit (ocenu upisuje nastavnik savetnik ili mentor). 
• Pozicija Doktorska disertacija – naučno-istraživački rad 3  podrazumeva da dobijene rezultate student pripremi za publikovanje u časopisu na engleskom jeziku sa recenzijom. Dobijanjem potvrde da je rad prihvaćen za publikovanje u časopisu sa SCI liste smatra se da je student položio ovaj ispit (ocenu upisuje nastavnik savetnik ili mentor).

Doktorska disertacija je rezultat samostalnog rada studenta i predstavlja originalni naučni doprinos matematičkim naukama. Da bi student mogao da brani Doktorsku disertaciju, mora da ima najmanje jedan rad objavljen ili prihvaćen za objavljivanje u časopisu sa SCI liste.

Student može preći na doktorske akademske studije iz oblasti matematike sa bilo kog drugog srodnog studijskog programa. Srodnost oblasti utvrđuje Veće katedre Instituta za matematiku i informatiku.

Doktorska škola matematike