IMI blog

Ugrađeni operativni sistemi – II deo

13. jula 2017.
by Lazar Krstic

U prethodnom članku govorili smo o osnovnim karakteristika ugrađenih operatinih sistema i razlikama u zahtevima koje trebaju ispuniti ugrađeni operativni sistemi u odnosu na operativne sisteme opšte namane. U ovom nastavku bavićemo se raličitim pristupima pri projektovanju ugrađenih operativnih sistema na primerima operativnih sistema eCos i TinyOS, kao i predstaviti praktičan primer upotrebe ovakvog sistema.
Detaljnije „Ugrađeni operativni sistemi – II deo“ →

Virtuelizacija

Docker i Kubernetes – Deo II

21. juna 2017.21. juna 2017.
by Dusan Zivkovic

U prethodnom tekstu je opisan koncept kontejnera i definisan je Docker kao aplikacija otvorenog koda koja automatizuje razvijanje aplikacija u kontejneru. Opisane su osnovne komponente Docker-a: klijent i server, slike, registri i kontejneri. Pored arhitekture Dockera-a dato je uputstvo za listanje i preuzimanje Docker slika i opisan je način kreiranja nove Docker slike.

U nastavku ovog teksta biće reči o Kubernetes-ima, njihovoj arhitekturi na visokom i niskom nivou. Takođe, dat je i primer korišćenja Docker-a i Kubernetes-a. Detaljnije „Docker i Kubernetes – Deo II“ →

Virtuelizacija

Docker i Kubernetes – Deo I

9. juna 2017.21. juna 2017.
by Dusan Zivkovic

Kontejneri se već duže vreme upotrebljavaju u računarskim naukama i za razliku od ostalih tipova virtuelizacije kontejneri se pokreću na vrhu kernela operativnog sistema. Zbog toga se virtuelizacija pomoću kontejnera često naziva i virtuelizacija na nivou operativnog sistema. Ovakav način virtuelizacije omogućava da više izolovanih instanca budu pokrenute na jednoj mašini.

Docker je aplikacija otvorenog koda koja automatizuje razvijanje aplikacija u kontejneru. Sa Dockerom, programeri brinu samo o aplikacijama koje su pokrenute unutar kontejnera, ne i o upravljanju kontejnerima. Detaljnije „Docker i Kubernetes – Deo I“ →

Virtuelizacija

Vagrant

1. juna 2017.21. juna 2017.
by Jovan Jancic

Vagrant je alat za izgradnju kompletnog razvojnog okruženja. Jednostavnim načinom za korišćenje i fokusom na automatizaciju, Vagrant sam po sebi smanjuje vreme za podešavanje radnog okruženja, pritom povećavajući razvoj/proizvodnju. Detaljnije „Vagrant“ →

Big Data

Apache Spark – Deo II

22. maja 2017.21. juna 2017.
by Aleksandar Mladenovic

U prethodnom članku opisan je proces instalacije i konfiguracije Apache Spark-a. U ovom članku upoznaćemo se sa načinom korišćenja Spark Shell preko primera. Takođe, biće opisani i moduli Spark SQL, Spark Streaming, Machine Learning i GraphX. Detaljnije „Apache Spark – Deo II“ →

Operativni sistemi

Ugrađeni operativni sistemi – I deo

9. maja 2017.9. maja 2017.
by Lazar Krstic

Ugrađeni operativni sistemi predstavljaju jednu od najšire rasprostranjenih kategorija operativnih sistema. U ovom članku istaknute su razlike u zahtevima koje trebaju ispuniti ugrađeni operativni sistemi u odnosu na obične operativne sisteme, dok će u narednom delu biti prikazana dva različita pristupa za projektovanje ugrađenih operativnih sistema na primerima operativnih sistema eCos i TinyOS. Detaljnije „Ugrađeni operativni sistemi – I deo“ →

Big Data

Apache Spark – Deo I

27. aprila 2017.21. juna 2017.
by Aleksandar Mladenovic

Apache Spark je open-source platforma za obradu velikih podataka. Spark je napisan u Scala programskom jeziku i pokreće se na Java virutelnoj mašini. Postoje dodatni moduli za mašinsko učenje, SQL, graf obradu i streaming. Razvijen je na Univerzitetu u Kaliforniji, da bi Apache Software Foundation nastavio njegov ravoj. Nastao je zbog ograničenja MapReduce paradigme. Nedostatak MapReduce-a je što se ulazni parametri, međurezultat i rezultat smeštaju na disk, što produžava vreme izvršavanja programa. Detaljnije „Apache Spark – Deo I“ →

Sigurnost mreže

NTP DDoS

19. aprila 2017.21. juna 2017.
by Marko Knežević

U prethodnom tekstu opisan je koncept distribuiranog uskraćivanje usluge napad (distributed denial of service – DDoS) korišćenjem ping flooding tehnike. Ping flooding napad u realnom okruženju nije moguće izvesti zato što na internetu mnoge mreže blokiraju ping saobraćaj (ili makar opcije koje dozvoljavaju DDoS napad). Ipak slični koncepti se koriste sa drugim protokolima, npr. DNS, NTP… Potencijalni napad koristi tri faktora: postoje mnogi javno dostupni serveri koji koriste ove protokole (DNS server, NTP vremenski server). Protokoli koriste UDP protokol i oni podržavaju uvećanje podataka poslatih ka meti. Poslednji faktor omogućava zlonamernom čvoru da pošalje malu količinu saobraćaja ka serveru, koji onda odgovara (ka meti) sa mnogo većom količinom saobraćaja. Detaljnije „NTP DDoS“ →

Sigurnost mreže

Ping Flooding

11. aprila 2017.21. juna 2017.
by Marko Knežević

Jednostavan, ali efikasan, uskraćivanje usluge napad (denial of service – DoS) u računarsko mreži je ping poplava (ping flooding) napad. Ideja je da zlonamerni računar pokrene slanje mnogo ping poruka ka računaru meti. Ako je dovoljno poruka poslato, veza koja vodi do računara mete se preoptereti, i na taj način onemogući normalna komunikacija sa računarom metom. Detaljnije „Ping Flooding“ →

Sigurnost mreže

Lažiranje IP adresa

4. aprila 2017.21. juna 2017.
by Marko Knežević

Svaki IP datagram, poslat na Internet, sadrži u zaglavlju IP adresu pošiljioca i primaoca paketa. Tako da, ignorišući ulogu NAT-a, kada računar uspostavi vezu sa serverom na Internetu, taj server zna IP adresu računara sa kojim komunicira. U nekim slučajevima poželjno je promeniti IP adresu pošiljioca koja se nalazi u zaglavlju paketa (a da se stvarna adresa računara ne promeni). Detaljnije „Lažiranje IP adresa“ →