Doktorske akademske

 

Upis:

Na doktorske akademske studije iz oblasti matematike mogu se upisati:

  • Magistri matematičkih nauka (VII2 stepen stručne spreme);

  • Specijalisti matematičkih nauka;

  • Studenti poslediplomskih (magistarskih ili specijalističkih) studija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, ako su na diplomskim studijama ostvarili procečnu ocenu ne manju od 8,00;

  • Lica sa završenim diplomskim akademskim studijama iz oblasti matematike obima 300 ESPB, sa prosečnom ocenom ne manjom od 8,00;

  • Lica sa završenim četvorogodišnjim diplomskim studijama iz oblasti matematike prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, ako su na diplomskim studijama ostvarili prosečnu ocenu ne manju od 8,00;

  • Lica sa završenim diplomskim akademskim studijama iz oblasti srodnih matematici sa prosečnom ocenom ne manjom od 8,00. Srodnost oblasti utvrđuje Veće katedre za matematiku i informatiku;

  • Lica koja su stekla ekvivalentno obrazovanje u inostranstvu (ako takvim licima srpski jezik nije maternji, neophodna je potvrda o znanju srpskog jezika, koju izdaje odgovarajuća ustanova).

Za upis na doktorske studije neophodno je poznavanje engleskog jezika čiju proveru vrši Prirodno-matematički fakultet.

Kandidati koji imaju prosečnu ocenu manju od 8,00 tokom diplomskih akademskih studija, mogu se upisati na doktorske studije nakon polaganja diferencijalnih ispita čiji obim i način polaganja određuje Veće katedre Instituta za matematiku i informatiku.

Broj studenata koji se upisuju doktorske akademske studije predlaže Fakultet, a na osnovu predloga Veća katedre Instituta za matematiku i informatiku. Vlada Republike Srbije određuje broj studenata koji će se finansirati iz budžeta, odnosno broj onih koji će se sami finansirati.

Nastava na doktorskim akademskim studijama je organizovana po semestrima, pri čemu svaki predmet traje jedan semestar. Časovi aktivne nastave podeljeni su na časove predavanja (p) i studijskog istraživačkog rada (s). Studije se izvode na srpskom jeziku.



Program studija:


R.br.
Š.
Predmet
I II III IV V VI ESPB
P S P S P S P S P S P S
1.
 M300 Metodologija naučno – istraživačkog rada 3
 0
           5
2.
  Izborni predmet 1 5
 2
           10
3.  Izborni predmet 2 5
 2
           10
4.
 M331 Istraživački rad 0
 3
           5
5.
  Izborni predmet 3   5 2
         10
6.
  Izborni predmet 4   5
 2
         10
7.
 M332 Istraživački rad   0
 3
         5
8.
 M333 Seminar   0
 3
         5
9.
  Izborni predmet 5     5 2
       10
10.
  Izborni predmet 6     5
 2
       10
11.
 M334 Istraživački rad     0 3
       5
12.
 M335 Seminar     0
 3
       5
13.
 M336 Doktorska disertacija – teorijske osnove       0
 20
     30
14.
 M337

Doktorska disertacija – studijsko istraživanje 1

         0
 20
   20
15.
 M338 Doktorska disertacija – studijsko istraživanje 2           0
 20
 20
16.
 M339 Doktorska disertacija – izrada i odbrana             20
Ukupno 13
 7
 10
 10
 10
 10
 0
 20
 0
 20
 0
 20
 180


R.br.
Š.
Izborni predmet 1 i Izborni predmet 2
Fond časova
ESPB
P
S
1. M301
Odabrana poglavlja diskretne matematike 5
 2
 10
2. M302
Teorija grafova 5
 2
 10
3. M303
Numerička analiza 5
 2
 10
4. M304
Teorija operatora i funkcionalni prostori 5
 2
 10
5. M305
Optimizacija 5
 2
 10
6. M306
Klasična diferencijalna geometrija 5
 2
 10
7. M307
Rimanova i semi-Rimanova geometrija 5
 2
 10
8. M308
Teorija modela 5
 2
 10
9. M309
Univerzalne algebre 5
 2
 10
10. M310
Teorija rekurzija 5
 2
 10


R.br.
Š.
Izborni predmet 3 i Izborni predmet 4
Fond časova
ESPB
P
S
1. M311
Spektralna teorija grafova 5
 2
 10
2. M312
Spektralna teorija matrica 5
 2
 10
3. M313
Teorija aproksimacija 5
 2
 10
4. M314
Numerička integracija 5
 2
 10
5. M315
Teorija igara 5
 2
 10
6. M316
Linearno programiranje 5
 2
 10
7. M317
Geometrija podmnogostrukosti 5
 2
 10
8. M318
Liove grupe 5
 2
 10
9. M319
Bulove algebre 5
 2
 10
10. M320
Teorija skupova 5
 2
 10


R.br.
Š.
Izborni predmet 5 i Izborni predmet 6
Fond časova
ESPB
P
S
1. M321
Primena diskretne matematike u prirodnim i tehničkim naukama 5
 2
 10
2. M322
Programiranje u diskretnoj matematici 5
 2
 10
3. M323
Softver za numeričku analizu 5
 2
 10
4. M324
Numeričko rešavanje PDJ 5
 2
 10
5. M325
Numeričke metode optimizacije 5
 2
 10
6. M326
Diskretna optimizacija 5
 2
 10
7. M327
Kompleksne mnogostrukosti 5
 2
 10
8. M328
Simetrije 5
 2
 10
9. M329
Infinitarne logike i logike sa generalisanim kvantorima 5
 2
 10
10. M330
Nestandardna analiza 5
 2
 10
11.  

Izborni predmet iz drugog studijskog programa

5210


  1. Pod Istraživačkim radom u studijskom programu podrazumeva se obaveza studenta da napiše jedan seminarski rad, vezan za jedan od izbornih predmeta koji je slušao u odgovarajućem semestru

  2. Pozicije Seminar u studijskom programu podrazumevaju obavezu studenta da na osnovu napisanog seminarskog rada održi bar jedno predavanje (minimalno 45 minuta) u Institutu za matematiku i informatiku.

  3. Pozicija Doktorska disertacija – teorijske osnove je klasifikacioni ispit kandidata za izradu doktorske disertacije. Sadržaj se formira posebno za svakog kandidata prema potrebama daljeg rada. Svrha ovog ispita je da student pokaže visok nivo razumevanja oblasti iz koje će raditi Doktorsku disertaciju. Student ima obavezu da napiše jedan seminarski rad i da ga odbrani pred tročlanom komisijom.

  4. Pozicija Doktorska disertacija – studijsko istraživanje 1 podrazumeva samostalni rad studenta na rešavanju otvorenih problema.

  5. Pozicija Doktorska disertacija – studijsko istraživanje 2 podrazumeva da dobijene rezultate student pripremi za publikovanje u časopisu na engleskom jeziku sa recenzijom.

Doktorska disertacija je rezultat samostalnog rada studenta i predstavlja originalni naučni doprinos matematičkim naukama. Da bi student mogao da brani doktorsku disertaciju mora da ima najmanje jedan rad objavljen ili prihvaćen za objavljivanje u časopisu sa SCI liste.


Student može preći na doktorske akademske studije iz oblasti matematike sa bilo kog drugog srodnog studijskog programa. Srodnost oblasti utvrđuje Veće katedre za matematiku i informatiku.