IMI razvio softver za optimizaciju proizvodnje na "Đerdapu"
Tim stručnjaka sa Instituta za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu je u saradnji sa Institutom "Jaroslav Černi" i Građevinskim fakultetom u Beogradu razvio računarske modele i prateći softver za optimalno upravljanje proizvodnjom električne energije na sistemu hidroelektrana "Đerdap". U narednih nekoliko meseci će kroz probni rad sa dispečerima Elektro-privrede Srbije biti izvršena implementacija ovog softverskog sistema na terenu, kako bi on u što skorijem roku ušao u svakodnevnu upotrebu.
Razvoj Hidro-informacionog sistema Đerdap je započet pre dve godine sa ciljem da se korišćenjem savremenih informacionih tehnologija unapredi upravljanje vodnim resursima i proizvodnjom električne energije u ovom sistemu hidroelektrana. U prvoj fazi projekta je razvijen niz softverskih alata za upravljanje merenjima, koja su osnovni preduslov za praćenje stanja u sistemu i donošenje odluka o njegovom operativnom i dugoročnom korišćenju. Druga faza je obuhvatala razvoj niza računarskih metoda i softvera za simulaciju ponašanja sistema pri različitim hidrološkim uslovima i optimizaciju proizvodnje električne energije. Optimizacija proizvodnje podrazumeva maksimizaciju prihoda od prodaje električne energije, pri čemu se u obzir uzimaju svi relevantni faktori, kao što su hidrološka situacija, cena električne energije na tržištu i stanje proizvodnih kapaciteta, ali i brojna tehnološka, pravna, bezbednosna i ekološka ograničenja.
Primenom sofisticiranih metoda računarskog modeliranja i simulacija, računarstva visokih performansi i veštačke inteligencije, tim profesora, asistenata i studenata Instituta za matematiku i informatiku, predvođen profesorom Bobanom Stojanovićem, razvio je niz inovativnih rešenja bez kojih realizacija čitavog projekta ne bi bila moguća. Inovacije su implementirane u okviru više softverskih komponenti i korisničkih alata, razvijenih korišćenjem najsavremenijih veb tehnologija. Plan je da se u narednim fazama projekta donošenje odluka o upravljanju sistemom dodatno unapredi primenom sve moćnijih metoda mašinskog učenja, što će biti novi izazov za profesore i studente informatike i matematike.
Tim stručnjaka sa Instituta za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu je u saradnji sa Institutom "Jaroslav Černi" i Građevinskim fakultetom u Beogradu razvio računarske modele i prateći softver za optimalno upravljanje proizvodnjom električne energije na sistemu hidroelektrana "Đerdap". U narednih nekoliko meseci će kroz probni rad sa dispečerima Elektro-privrede Srbije biti izvršena implementacija ovog softverskog sistema na terenu, kako bi on u što skorijem roku ušao u svakodnevnu upotrebu.
Razvoj Hidro-informacionog sistema Đerdap je započet pre dve godine sa ciljem da se korišćenjem savremenih informacionih tehnologija unapredi upravljanje vodnim resursima i proizvodnjom električne energije u ovom sistemu hidroelektrana. U prvoj fazi projekta je razvijen niz softverskih alata za upravljanje merenjima, koja su osnovni preduslov za praćenje stanja u sistemu i donošenje odluka o njegovom operativnom i dugoročnom korišćenju. Druga faza je obuhvatala razvoj niza računarskih metoda i softvera za simulaciju ponašanja sistema pri različitim hidrološkim uslovima i optimizaciju proizvodnje električne energije. Optimizacija proizvodnje podrazumeva maksimizaciju prihoda od prodaje električne energije, pri čemu se u obzir uzimaju svi relevantni faktori, kao što su hidrološka situacija, cena električne energije na tržištu i stanje proizvodnih kapaciteta, ali i brojna tehnološka, pravna, bezbednosna i ekološka ograničenja.
Primenom sofisticiranih metoda računarskog modeliranja i simulacija, računarstva visokih performansi i veštačke inteligencije, tim profesora, asistenata i studenata Instituta za matematiku i informatiku, predvođen profesorom Bobanom Stojanovićem, razvio je niz inovativnih rešenja bez kojih realizacija čitavog projekta ne bi bila moguća. Inovacije su implementirane u okviru više softverskih komponenti i korisničkih alata, razvijenih korišćenjem najsavremenijih veb tehnologija. Plan je da se u narednim fazama projekta donošenje odluka o upravljanju sistemom dodatno unapredi primenom sve moćnijih metoda mašinskog učenja, što će biti novi izazov za profesore i studente informatike i matematike.
