Када дођете први пут у Крагујевац, домаћини ће већ у првих неколико реченица изговорити и ове две:

„Крагујевац је срце Шумадије и Србије.“

„Крагујевац је у свему први!“

Да не помислите да Ваш домаћин воли да се хвали, ево неколико историјских података о граду који сте посетили.

Крагујевац се налази у централном делу Србије на обалама реке Лепенице, између огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Простире се на 835 километара квадратних, на надморској висини од 173 до 200 метара. На територији града се налази и географски центар Србије, 8 километара северозападно од центра града.

По величини, Крагујевац је пети град у Србији (после Београда, Новог Сада, Ниша и Приштине) са око 190000 становника и носилац је индустријског, привредног, културног и образовног развоја Шумадије и Поморавља.

На подручју Крагујевца се налазе бројни остаци материјалне културе из праисторије, Илири, Римљани и касније Словени значајно су утицали на развој овог краја. Прво помињање вароши је забележено у турском пописном дефтеру 1476. као Крагујфоча, бивши трг са 32 куће (мада се у неким списима помиње и као Крагујевџа и Караговинџа). У првој половини XVII века, турски географ Хаџи Калфа помиње Крагујевац као Карађфочу, велику касабу. Град је осниван као седиште турске феудалне власти, центар са више трговачких и занатских радњи, насељен превасходно турским становништвом.

За име Крагујевца се везује птица Крагуј, врста јастреба који је коришћен за лов.

Бурна историја Србије је определила раст и развој града. За време аустријско-турских ратова Крагујевац је два пута био под аустријском влашћу (од 1689. до 1690. и од 1718. до 1739. године). Из тог периода потиче први план о изградњи и уређењу, а утврђење тадашњег Шанац Крагујевца је изграђено по европским принципима. Београдски мир из 1739. године враћа Турке у Србију и Крагујевац наставља да се развија као турска касаба. Још два пута је град ослобађан од Турака, у Првом српском устанку 5. априла 1804. и коначно 1815. године у Другом српском устанку.

Од тада, Крагујевац се развија као политички центар обновљене Србије. На Скупштини народних старешина у манастиру Враћевшница, 6. маја 1818. је изабран за главни град. Током наредног периода Кнез Милош Обреновић убрзано гради нови центар града на простору данашњег Народног музеја и Старе цркве по свим урбанистичким прописима. Већ 1832. варош је имала 600 кућа и више од 2000 становника. Граде се бројне установе, приватне куће се по Милошевој наредби покривају црепом, улице се калдрмишу и осветљавају. На Лепеници се граде три дрвена и први камени мост. Ово је период без ратова, па је све у знаку изградње и просперитета. Крагујевац постаје управни, политички, културни, просветни, здравствени војни и привредни центар Кнежевине Србије.

До пресељења престонице у Београд, Крагујевац се развијао као први културно-просветни центар. Тако је 1807. основана основна школа коју похађају мушка деца, затим Гимназија 1833. године, Лицеј (претеча БУ) 1838, Општа занатска школа 1845. Војнозанатлијска школа 1845. и Учитељска школа 1870. Виша женска школа за васпитање женске деце основана је 1891. а при њој је 1903. отворена Женска учитељска школа.

Читав низ институција први пут у историји српске државе оснива се баш у Крагујевцу. Прва судска установа, Суд крагујевачки, основан је 1820. године. Када је 1834. године из Београда у Крагујевац пресељена књигопечатња са словоливницом, на њој су штампане прве новине, „Новине србске“ чији уредник је био Димитрије Давидовић. У том периоду славеносербски списатељ Јоаким Вујић 1835. оснива Књажевско србски театар, а као пратећи програм појављује се Књажевско-србска банда под вођством капел-мајстора Јосипа Шлезингера. Прва апотека је основана 1836. године, као и библиотека, галерија слика и музеј.

У Крагујевцу су 1830. и 1835. објављени хатишерифи којима је Србија постала аутономна кнежевина под турском влашћу, а под заштитом Русије. На Сретење, 15. фебруара 1835. одржана је скупштина на којој је донет Устав.

Након стагнације због пресељења престонице у Београд, развој Крагујевца оживљава 1851. пресељењем Тополивнице из Београда (из које се касније развио Војнотехнички завод), а већ 1853. изливен је први топ.

Прве радничке демонстрације познате као „Црвени барјак“ организоване су 15. фебруара 1876.

Током Првог светског рата Крагујевац је поново био престони град у ком је боравио регент Александар Карађорђевић и у њему се налазила Врховна команда српске војске на челу са Радомиром Путником. Овде су настали планови чувене Церске и Колубарске битке, које се у данас проучавају на војним академијама широм света.

Као важан стратешки центар, Крагујевац доживљава честа разарања у оба рата. У Другом светском рату у масовном стрељању цивилног становништва 21. октобра 1941. године Немци су убили око 7000 Крагујевчана, међу којима и 300 ђака и петнаесторо деце узраста од 8 до 12 година. Град је ослобођен 21. октобра 1944. године. Комеморативна манифестација „Велики школски час“ одржана је први пут у Спомен парку Шумарице 1957. године. Спомен музеј 21. отобар посвећен стрељаним грађанима Крагујевца подигнут је 1976. године.

У послератном периоду, Крагујевац се убрзано гради и развија. Уговор о откупу лиценце са Фијатом је потписан 12. августа 1954. године, а први „Фића“ је склопљен у „Застави“ 1955. када креће и индустријски развој града, нагло повећање броја становника, развој Универзитета, као и развој осталих значајних институција.

Први факултети у Крагујевцу се оснивају раних шездесетих година. Природно - математички факултет, као одељење Природно-математичког факултета у Београду, је основан 16. октобра 1972. а као самостални факултет, 15. априла 1976. Универзитет у Крагујевцу је основан 21. маја 1976. године.

НАТО агресија на Србију 1999. године, као и све историјске, друштвене, политичке и друге промене које су пратиле Србију, оставиле су траг и на функционисање и развој Крагујевца. У неким сегментима град се развијао, у другима стагнирао.

На крају крајева, сваки град, његову историју и развој чине људи, зато Крагујевчани с поносом говоре својим гостима да су овде живели и стварали: Радомир Путник, Атанасије Николић, Ђура Јакшић, Радоје Домановић, Јован Ристић, Светозар Марковић, Живојин Мишић, Сима Марковић, Андреј Митровић, Светолик Ранковић, Драгослав Срејовић, Љуба Тадић, Мија Алексић, Милован Илић Минимакс, Оља Ивањицки, Бора Дугић, Видосав Стевановић, Горица Поповић, група Смак...

Да не буде да живимо од прошлости, у Крагујевцу се ради, ствара, настојимо да остварујемо резултате који су достојни наше историје. Домаћини смо многобројним међународним манифестацијама и фестивалима: Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора Јоаким фест, Међународни позоришни фестивал малих сцена Јоаким интерфест, Међународни музички фестивал ОКТОХ, Међународни џез фестивал ОФ, Међународни фестивал антиратне карикатуре, Међународни фестивал камерних хорова, Међународни луткарски фестивал „Златна искра“, Међународни фестивал уметничке фотографије Фоторама, Арсенал фест, Позоришни сусрети гимназија Србије...